Ovo je period vegetacije kada se bitka za dobro zdravstveno stanje biljaka dobija protiv velikog broja štetnih bioloških agenasa. Propusti se ne mogu nadoknaditi, već samo konstatovati, a od toga niko nema koristi. Zato dragi i vredni poljoprivrednici primenite pesticide koji su lekoviti za biljke, a otrovi za njihove patogene, štetočine i korove, po preporukama stručnjaka.

PEGAVOST LIŠĆA VIŠNJE I TREŠNJE

Blumeriella jaapii ,  sinonim: Coccomyces hiemalis
Ovaj patogen je stalni pratilac višnje i trešnje.

Maj i jun mesec su aktuelni za pracenje ove bolesti i preduzimanje mera sprečavanja da do infekcije ne dođe. Bolest se prepoznaje po sitnim tamno crvenim pegama na licu lista. Lisće dobija žutu boju i opada, a to utiče na ishranu plodova u tekućoj sezoni kao i na loše formiranje pupova za narednu sezonu. Patogen prezimljava na opalom lisću. Do infekcije dolazi ako je lisće oko 10 sati vlažno na temperaturama od 15 do 20 stepeni.

Suzbijanje sa fungicidima na bazi a.m

DITIANON, KAPTAN, DITIANON, PROHLORAZ, HLOROTALONIL DODIN, MANKOZEB

ŠUPLJIKAVOST LISTA KOŠTIČAVIH VOCNIH VRSTA

Clasterosporium  carpophilum
Sinonim:Stigmina carpophila, Coryneum beijerinckii
Prouzrokovač šupljikavosti lista najčešće se javlja na skoro svim kosticavim vocnim vrstama. Posebno treba obratiti paznju u rasadnickoj proizvodnji jer moze da utice na rast sadnica zbog umanjene povrsine lisne mase. Na listovima se primecuju smedje crvenkaste pege koje imaju oko sebe tamni rub. Napadnuti deo lista ispada iz oivicene pege,a i sami listovi opadaju, a moze doci i do defolijacije. Ostecenja mogu da se jave i na mladarima kao i na plodovima. Prezimi na mladarima i u pupoljcima , a u prolece se siri za vreme duzeg vlazenja lista. Preporuka fungicida na bazi a.m. DITIANON, KAPTAN, CIRAM, DITIANON, PROHLORAZ, HLOROTALONIL DODIN, MANKOZEB Protiv lisnih vasi primeniti neki od registrovanih insekticida.

JABUKA

ČAĐAVA PEGAVOST LISTA I KRASTAVOST PLODA JABUKE
Venturia inaequalis

Prouzrokovač ove bolesti prezimljava u opalom lišću. U prolece dolazi do oslobadjanja spora iz askusa i ako su povoljni uslovi ”vlažno vreme”
Opasnost od infekcije traje do sredine juna i do tog perioda treba primenjivati fungicide sa kontaktnim i sistemičnim dejstvom ”kombinovati”.
Preporuka fungicida sa kontaktnim dejstvom “preventivci”

MANKOZEB, KAPTAN, PROPINEB, DITIANON, DODIN, FOLPET, METIRAM, HLOROTALONIL

Preporuka fungicida sa sistemicnim dejstvom ”kurativci”

TEBIKONAZOL, PIRIMETANIL, CIPRODINIL, MIKLOBUTANIL, TETRAKONAZOL, PIRAKLOSTROBIN, FEBUKONAZOL, FLUTRIAFOL, FLUKVINKONAZOL, DIFENOKONAZOL, KRESOKSIM METIL, TRIFLOKSISTROBIN, BOSKALID + PIRAKLOSTROBIN

Napomena

Vreme primene i izbor preparat obaviti po preporukama STRUCNJAKA IZ POLJOPRIVREDNIH STRUCNIH SAVETODAVNI SLUZBI NA TERENU.

VINOVA LOZA

PLAMENJAČA VINOVE LOZE

Plasmopara viticola

Ovo je najopasniji patogen koji može da nanese velike ekonomske štete. Javlja se skoro svake godine sa različitim intenzitetom u zavisnosti od vremenskih uslova. Prisutan je na svim zeljastim delovima vinove loze. Lišće je najviše napadnuto i ono menja boju, a može i da otpadne. Patogen prezimljava u opalom lišću, odakle u prolece krece primarna infekcija samo preko stominih otvora. Razvoj patogena se mora pratiti i na bazi podataka sa terena preduzimati mere zaštite. Počinje se sa primenom fungicida pre cvetanja pa sve do zrenja bobica.

Preporuka fungicida sa a.m. protiv plamenjače

Preparati na bazi BAKRA,

Kontaktni, odnosno preventivni fungicidi PROPINEB, KAPTAN, MANKOZEB, FOLPET, METIRAM i dr.

Sistemični odnosno kurativni fungicidi AZOKSISTROBIN, METALAKSIL, CIMOKSANIL, FOSETIL ALUMINIJUM i dr.

PEPELNICA VINOVE LOZE

Uncinula necator, Oidium tuckery
Pored plamenjače kao najopasnije bolesti, patogen koji izaziva pepelnicu na vinovoj lozi je takođe vrlo opasan i preko cele vegetacije treba joj posvetiti posebnu pažnju. Napada sve delove, a na bobicama je najštetniji, jer od formiranja pa do zrenja predstavlja opasnost. Napadnute bobice se sasušuju i opadaju. Prezimljava u pupoljcima odakle se razvijaju zaraženi beli mladari i sa zaštitom treba početi kada lastari dostignu veličinu oko 5 cm. Zaraženi lastari su izvor sekundarnih zaraza.. Mere suzbijanja kreću od uklanjanja zaraženih lastara rezidbom, ali je primena fungicida glavna mera zaštite vinove loze.

Preporuka fungicida sa a.m. protiv pepelnive

Preparati na bazi SUMPORA

Kontaktni odnosno, preventivni funficidi MEPTILDINOKAP

Sistemični, odnosno kurativni TEBUKONAZOL, PROPIKONAZOL, KVINOKSIFEN, MIKLOBUTANIL, FLUTRIAFOL, FLUKVINKONAZOL, KRESOKSIM METIL, PENKONAZOL, BOSKALID, PROKVINAZID, METRAFENON, PIRAKSTROBIN, DIFENOKONAZOL, TRIFLUMIZON i dr.

OBAVEZNA ZAŠTITA PŠENICE U FAZI CVETANJA

Ako potraje vlažno vreme u fazi cvetanja PŠENICU obavezno treba zaštititi od Fusariuma g. ”palezi klasa” koji nanosi velike ekonomske štete. Period cvetanja se odvija u razmaku nedelju dana u zavisnosti od sorte i treba obavezno primeniti fungicide. Ako treba zbog vremenskih uslova da se obave i dalja prskanja, ne treba izbegavati jer štete od FUZARIOZE KLASA mogu biti veliki, a posledice su umanjenje prinosa i kvaliteta zrna pšenice. Fuzariozna zrna ne smeju da se daju ni kao hrana za stoku.

Preporuka fungicida sa a.m. TEBUKONAZOL, PROPIKONAZOL, CIPROKONAZOL, EPIKSIKONAZOL, TIOFANAT METIL, METKONAZOL, HLOROTALONIL.

Upraksi najvise se kombinuju po dve aktivne materije kao npr.

TEBUKONAZOL + TIOFANAT METIL

Napomena

Vreme primene i izbor preparat obaviti po preporukama STRUCNJAKA IZ POLJOPRIVREDNIH STRUCNIH SAVETODAVNI SLUZBI NA TERENU.