U povrtarskoj proizvodnji i u proizvodnji voća jagoda i malina, ovih dana je došlo do pojave sive truleži (Botrytis cinerea). Ova bolest se javlja na preko 250 biljnih vrsta (salata, paradajz, krastavac, paprika, patlidžan, jagoda, vinova loza). Iako je aktuelna u proizvodnji rasada, pogodni uslovi za zarazu nastaju uvek pri vlažnom vremenu.

Ove godine su se neke biljne kulture, među kojima je i jagoda, našle u periodu plodonošenja kada je nastupilo vlažno vreme praćeno obilnim padavinama. Zaraza nastaje pri temperaturama od 0°C i više, a vlažnost vazduha treba biti preko 80%.
Povećana vlažnost vazduha doprinosi širenju zaraze, pa je preporučljivo češće provetravanje plastenika posebno ukoliko je obavljeno zalivanje pri oblačnom vremenu (manje zallivati biljke da bi se izbeglo povećanje vlažnosti vazduha).

Preobilno đubrenje azotnim đubrivima dovodi do povećane bujnosti i osetljivosti biljaka na napad patogena. Takođe, radi preventive i zaustavljanja širenja bolesti potrebno je iznositi sve zaražene delove biljaka, a prilikom smene useva i detaljno očistiti plastenik od biljnih ostataka.

Agrotehnička mera malčiranja zemljišta korišćenjem folija, umanjuje povoljne uslova za razvoj patogena , a koristi se i specijalna folija protiv kapljanja.

Veliki problem u plastenicima, posebno pri proizvodnji salate, je stvaranje kapljica na krovu plastenika koje padaju na biljke i prave idealne uslove za razvoj patogena.

Da bi se uspešno suzbila siva plesan glavica salate, neophodna je primena svih agrotehničkih mera u cilju smanjenja povoljnih uslova za razvoj ove gljive.

Ukoliko dođe do pojave simptoma bolesti neophodno je uključiti hemijske mere u cilju sprečavanja daljeg širenja oboljenja. Fungicidi za ovu namenu, su fenheksamid 500 (Teldor), Ciprodinil + fludioksinil (Svitch), prosimidon (Sumilex) i slično.

Na voćnim vrstama, nakon ovih kiša, došlo je do masovne zaraze parazitom koji izaziva sušenje cvetova (Monillia laxa), grana i grančica i ljubičaste lisne pegavosti i rupičavosti lista, (Blumeriella jaapii).

Ove bolesti se suzbijaju isključivo preventivnim merama. Izvode se jedan do dva tretmana (prvi petnaestak dana nakon precvetavanja, a drugi 10-15 dana kasnije), što je nedovoljno, pogotovo u godinama sa većom količinom padavina u julu i avgustu. Koristi se posebna grupom fungicida, kao što su iprodion + Tiofanat – metil (Kubik plus) ili tebukonazol (Akord), ali i nakon pojave bolesti može se intervenisati, radi ublažavanja posledica bolesti. Nakon pojave bolesti obavezno je odseći napadnute grane, pokupiti zaražene plodove i izneti ih iz voćnjaka.

U slučaju neuobičajeno loših uslova, kao šrto su bili ovi sredinom maja 2014, preporučljivo je biljke tretirati nekim od biostimulatora, kao što su Ekstrasol, Slavol, Delfan i sl. kako bi se aktivirali mehanizmi povećanja otpornosti u samoj biljci.