Prolećna setva širokoredih okopavina se približava. Prvi prohod predsetvene pripreme potrebno je obaviti što ranije u proleće. Na taj način se zatvara brazda, odnosno zimska vlaga, a dolazi i do mehaničkog uništavanja jednog dela ranih korovskih vrsta.

Krvava vaš – Eriosoma lanigerum Hausmann

(Eriosomatidae, Homoptera)

RASPROSTRANJENOST:

Pravo poreklo vrste nije poznato. Smatra se da je iz Severne Amerike odakle je sadnim materijalom preneta u Evropu još krajem 18. veka. Danas se nalazi i u Aziji, Australiji i Africi. Rasprostranjena je u voćnjacima i to češće u intenzivnoj proizvodnji nego u zapuštenim voćnjacima.To je značajna štetočina koja jabuci nanosi kako direktne tako i indirktne štete. Javlja se, ali ređe i na kruški, dunji i glogu.

SIMPTOMI OŠTEĆENJA:

Prisustvo kolonija vaši zapaža se po belim, vlatastim prevlakama na granama i ranama nastalim rezidbom. Tu sišu hranljive materije i ubacuju fermente koji izazivaju ubrzano deljenje ćelija. Na tom mestu dolazi do hipertrofije tkiva tj. stvaranja rak rana koje trajno ostaju. Štete nanose i kolonije na korenu. Stvaraju se tumori koji onemogućavaju sprovođenje hranljivih materija.To dovodi do usporavanja rasta, deformisanja grana i propadanja stabla. Voćka slabi i postaje plen sekundarnih štetočina, kao npr. podkornjaka (Scolytus mali, Ruguloscolytus rugulosus).

MORFOLOGIJA:

Prezimljujuće beskrilne ženke na korenovom vratu su jajolikog oblika, tamnozelene boje, a glava i grudi su skoro crni. Beskrilne ženke, letnje generacije, su crvenkastomrke, prekrivene sa leđne strane belim, voštanim vlaknima.Telo je jajoliko dugo do 2 mm. Krilate ženke su duge oko 2,5 mm. Imaju glavu, grudi i noge crne boje, dok je trbuh crvenosmeđe boje. Telo je pokriveno voštanim nitima.

BIOLOGIJA:

Krvava vaš prezimljava većim delom na podzemnim organima jabuke, u stadijumu larve, na dubini do 15 cm. Kada krene vegetacija (mart-april) larve se penju na nadzemne delove stabla gde sišu hranljive materije. Jedan deo larvi ostaje i dalje u zemlji. Vaš se razmnožava isključivo partenogenetski (rađajući žive larve). Jedna ženka rađa do 150 larvi čije razviće traje oko 20 dana. Ima veliki broj generacija (10 do 12), a larve svake generacije su pokretne i stvaraju novu koloniju. U toku jula i avgusta obrazuju se i krilate jedinke koje naseljavaju okolna stabla. U jesen se veći deo kolonije spusti oko korena biljke, a manji broj ostane u pukotinama kore stabla i grana. Može da prezimi i na temperaturi od -270C.

SUZBIJANJE:

Populaciju krvave vaši, u toku vegetacije, može smanjiti osica Aphelinus mali Hal (parazitoid larvi), te je na njeno prisustvo i brojnost u voćnjaku potrebno obratiti pažnju pri suzbijanju. Bujnije sorte su osetljivije kao i pojedine podloge.
Registrovan je preparat čija je a.m. dihlorvos.

U proleće, kada počne izlazak larve koristiti insekticide iz grupe organofosfata (a.m. dihlorvos, hlorpirifos), karbamata (a.m. metomil), neonikotinoida i drugih. Efekat je veći ako se prskanje obavi direktnim mlazom na kolonije. Preporučuje se i otkopavanje zemlje na mestu prezimljavanja vaši i tretirnje nekim od navedenih preparata.

U Belgiji, Holandiji, Austriji i još nekim zemljama, registrovana je nova a.m. spirotetramat iz grupe ketoenoli. Koristi se takođe pri izlasku populacije iz zemlje.