Najopasniji štetni insekti šljiva su: šljivina štitasta vaš (Eulecanium corni), šljivine ose (Hoplocampa flava i H. minuta), šljivin smotavac (Cydia /Laspeyresia/ funebrana), lisne vaši (Brachycaudus helichrysi., Hyalopterus pruni, Brachycaudus cardui , Phorodon humuli i Myzodes persicae i običan (majski) gundelj (Melolontha melolontha ).

Šljive mogu da napadanu i sledeći insekti: listojedi (Phyllobius oblongus Ph. argentatus Ph. pyri), voćna pipa (Rhynchites bacchus), potkornjaci (Scolytus rugulosus S. mali Anisandrus dispar, )drvotočci (Cossus cossus), (Zeuzera pyrina), smotavci pupoljaka i lišća (Adoxophyes reticulana , Archips rosana , Archips xylosteana, Spilo-nota ocellana , Hedya nubiferana , H. pruniana), kao i gubar (Portethria dispar), glogovac (Aporia crataegi), žutotrba (Euproctis chrysorrhoea), dudovac (Hyphantria cunea) i šljivin moljac (Hyponomeuta variabilis).
Red pregljeva (grinja, Acarida) pripada klasi pauka (Arachnoidea). Među njima se nalazi šljivin crveni pregalj (crveni pauk, Metatetranychus ulmi . = Paratetranychus pilosus ), koji može da nanese velike štete šljivama, kao i šljivina rđasta grinja (Vasatesfockeui).

ŠLJIVINA ŠTITASTA VAŠ (EULECANIUM CORNI BOUCHE)

Šljivina štitasta vaš je veoma opasna štetočina šljive požegače. Ova vaš se javlja periodično. Od 1925. godine do danas uništila je više od 20 miliona stabala šljiva. Pored šljive ona napada i breskvu, badem, ribizlu, glog, dren, orah, lesku, vinovu lozu, bagrem i konoplju. Šljivina štitasta vaš ima jednu generaciju godišnje.
Krajem maja oplođena ženka šljivine štitaste vaši polaže do 2.000 jaja pod svoje telo i ubrzo zatim ugine. Krajem juna iz jaja se legu sićušne, bledožute larve. One dolaze na naličje liske šljive, zabadaju sisaljku u sočno lisno tkivo i tu se hrane sve do jeseni. Pri jakom napadu, na jednom listu šljive može da bude 500 do 800 larvi lisnih vaši. One su pokretne sve do narednog proleća.

U oktobru vaši prelaze na grančice, a zatim na jače grane i deblo i tu prezimljavaju.

Rano u proleće (početkom marta) prezimele larve vaši odlaze na tanje grane, ubušuju sisaljke i sisaju sokove do sredine maja. Za to vreme vaši narastu i postaju teže 1.000 puta u odnosu na masu posle zimovanja.

Mlade vaši isisavaju lišće, a prezimele vaši grančice. To iscrpljuje voćku i ona može da se osuši za 3 do 4 godine. Vaši koje sisaju izbacuju sladak izmet (medljiku). Mravi, ose i bumbari hrane se medljikom. I saprofitna gljivica Apiosporium salicinum, prouzrokovač čađavice, hrani se medljikom.

Šljivina štitasta vaš strada od svojih prirodnih neprijatelja: bumbara, osa najeznica i parazitne gljive Isaria lecaniicola.

Prema postojećim zakonskim propisima na sadnom materijalu šljiva ne sme da bude prisutna šljivina štitasta vaš.

Šljivina štitasta vaš suzbija se sredstvima za prolećno prskanje (Mineralno ulje ) u toku mirovanja.
Tokom vegetacionog perioda vaš može da se suzbija insekticidima( a.m. ): MALATION, METOMIL, ALFA- CIPERMETRIN.

ŠLJNINE OSE (HOPLOCAMPA FLAVA I H. MINUTA)

U proleće može veliki broj mladih, tek zametnu tih plodova šljiva da otpadne. Takvi plodovi su iznutra izgrizeni. Štetu pričinjavaju šljivine ose: žuta (Hoplocampa flava ) i crna (H. minuta ). One imaju po jednu generaciju godišnje. Usled napada šljivinih osa, prinos pojedinih sorti šljiva, naročito ranih, može da se smanji za 90%. Štetočine su rasprostranjene u svim šljivarskim rejonima Evrope.
Šljivine ose dobile su ime po boji tela. Žuta šljivina osa je nešto krupnija od crne. Obe ose imaju isti način života.

Odrasle šljivine ose javljaju se u početku cvetanja ranih sorti šljiva. Hrane se nekoliko dana cvetnim nektarom. Posle parenja ženka testerastom legalicom proreže čašični listić cveta, napravi jamicu i u nju položi jaje. Jedna ženka može da položi do 70 jaja. Larve se pile iz jaja posle 7 do 14 dana, odmah se ubušuju u mlad plod i kroz hodnik prodiru do semenke koju pojedu. Do svog punog razvoja larva može da uništi 4 do 6 plodova. Posle mesec dana hranjenja odrasle pagusenice napuštaju napadnute plodove, uvlače se u zemlju, učauravaju se i prezimljavaju.

Rano u proleće, pre cvetanja šljiva, pagusenice se preobražavaju u lutke. Iz njih izleću odrasle ose .

Požegača i italijanka obično manje stradaju od šljivinih osa nego rane sorte šljiva.

Suzbijanje: Šljivine ose se suzbijaju redovnom obradom zemljišta i prskanjem insekticidima sa sledećim aktivnim materijama: DIMETOAT, DELTAMETRIN , MALATION i dr. u vreme precvetavanja šljiva.

ŠLJIVIN SMOTAVAC- (CYDIA – LASPEYRESIA FUNEBRANA )

Šljivin smotavac, u narodu poznat kao šljivin crv, javlja se svake godine.
Izaziva crvljivost plodova. Mnogi plodovi šljiva otpadaju pre zrenja. Šljivin smotavac napada sve sorte šljiva, a naročito požegaču, italijanku i renklode. Rasprostranjen je u Srbiji i Crnoj Gori. Ima dve generacije godišnje.

Glava, grudi i prednji par krila leptira šljivinog smotavca su tamnosmedi, a trup i zadnji par krila svetlosmeđi.

Leptiri prve generacije šljivinog smotavca javljaju se od kraja aprila do kraja juna, a druge generacije od kraja juna do 20. jula. Generacije se delimično poklapaju. Posle parenja ženka polaže oko 150 jaja na plodove i listove. Posle 5 do 10 dana iz jaja izlaze gusenice. Gusenice su ružičaste boje, hrane se mesom (mezokarpom) ploda i za 3 do 4 nedelje završavaju razvoj. Gusenice druge generacije su štetnije i mogu da unište više od 25% poluzrelih plodova. U pukotinama kore, a ređe u zemlji, gusenice opredaju čaure u kojima prez imljavaju.

Suzbijanje: Šljivin smotavac se suzbija mehaničkim i hemijskim sredstvima – insekticidima sa sledećim a.m. : LAMBDA- CIHALOTRIN, DIMETOAT, HLORPIRIFOS, ACETAMIPRID, PIRIPRIKSIFEN i dr.

LISNE VAŠI- BRACHYCAUDUS HELICHRYSIKAL I HYALOPTERUS PRUNl

Sitna zelena šljivina lisna vaš – kovrdžalica (Brachycaudus helichrysi ) i brašnenozelena šljivina lisna vaš (Hyalopterus pruni) mogu da izazovu velike štete, naročito u mladim šljivicima.
Lisne vaši pričinjavaju štete sisanjem sokova iz lišća šljiva i izlučivanjem medne rose (medljike) na kojoj se razvija čađavica (prouzrokovač Apiosporium salicinum).

Brachycaudus helichrysi pored toga izaziva jako kovrdžanje lišća, a može da posluži i kao prenosilac (vektor) virusa šarke šljive (Plum pox virus). B. helichrysi napada razne vrste i sorte šljive, a posebno sortu požegaču.

Hyalopterus pruni sisa sokove iz lišća šljive, ali ne izaziva kovrdžanje lišća. Lisne vaši imaju veliki broj generacija godišnje, što otežava njihovo suzbijanje.

Lisne vaši suzbijaju se insekticidima sa sledećim a.m.:MINERALNO ULJE, DELTAMETRIN, DIMETOAT, MALATION, METOMIL, HLORPIRIFOS, ACETAMIPRID, IMIDKLOPRID i dr. u toku vegetacionog perioda.

Zimsko prskanje protiv lisnih vaši treba preduzeti kad se po uzorku (2 m dužine grane) nađe 3 do 5 njihovih jaja i to istim sredstvima kao protiv šljivine štitaste vaši.

OBIČAN (MAJSKI) GUNDELJ – MELOLONTHA MELOLONTHA

Običan gundelj je polifagan insekt. Nanosi velike štete voćkama (trešnja, šljiva, malina), vinovoj lozi, šumskim biljkama, žitima, okopavinama, krtolastim i krmnim biljkama, povrću i ukrasnim biljkama. Imago gundelja oštećuje lišće , a larva – grčica korenje .
Razviće običnog gundelja traje 3 do 4 godine. Odrasli gundelji napuštaju zemljište krajem aprila i početkom maja, dopunski se hrane u šumi ili voćnjaku, pare se i ženke polažu jaja u zemlju. Larve gundelja (grčice) žive u zemlji 3 do 4 godine i hrane se žilama mnogih biljaka, među kojima i šljivinim. Grčice gundelja pričinjavaju naj veće štete u toku druge i treće godine života.

Velike štete na šljivama, tačnije na korenju šljiva, izazivaju grčice gundelja. Najjače su napadnuti šljivici na ivicama šuma.

Suzbijanje: Odrasli gundelji se suzbijaju u periodu rojenja i dopunske ishrane putem stresanja u jutranjim časovima (između 5 i 8 h), sakupljanja i uništavanja (spaljivanja, gnječenja i gaženja) ili putem zamagljivanja hemijskim sredstvima. Grčice u zemljištu mogu donekle da se suzbiju oranjem, navodnjavanjem, ishranom živine i rasturanjem hemijskih sredstava.
Borba protiv običnog gundelja je veoma teška i može da bude uspešna samo ako se neprekidno uništavaju svi njegovi razvojni stadijumi kombinovanjem svih raspoloživih metoda na čitavorn ugroženom području .

ŠTETNI PREGLJI (GRINJE) ŠLJIVA

Šljivin crveni pregalj (Metatetranychus ulmi = Paratetranychus pilosus) pripada porodici crvenih paukova (Tetranychidae) i redu grinja (Acarida). Izraziti je polifag. Napada različite voćke, a naročito šljivu, jabuku i krušku. Javlja se skoro svake godine, a posebno ako su leta sušna i topla.

Šljivin crveni pregalj (pauk) prezimljava u stadijumu zimskih jaja, koja oplođene ženke polažu po kori stabla, grana i grančica i oko pupoljaka u toku meseca’ septembra i oktobra.

Sićušne larve šljivinog crvenog preglja, dugačke 0,2 mm, pile se iz jaja rano u proleće, pre cvetanja šljiva. Čim se iz lisnih pupoljaka pomoli mlado lišće, larve počinju da probadaju epidermis nežnih listova i da sisaju sokove. Kad se lišće razvije, larve većinom prelaze na njegovo naličje i sisaju sokove oko glavnog nerva i bočnih nerava. Lišće gubi zelenu boju i postaje olovnosivo. Jako napadnuto lišće suši se i otpada. Za tri do četiri nedelje od larve postaju odrasli preglji. Posle parenja ženke polažu jaja (sitna, loptasta, crvenkasta) na naličje lišća. U toku jednog vegetacionog perioda šljivin crveni pregalj ima do 7 generacija. Iako sitan, šljivin crveni pregalj se brzo razmnožava i predstavlja opasnu štetočinu, koja iscrpljuje šljive. Pregalj smanjuje otpornost šljiva prema nepovoljnim činiocima sredine, pa prinosi voćaka osetno opadaju.

Suzbijanje: Šljivin crveni pregalj se suzbija zimskim i letnjim prskanjima. Zimskim prskanjima uništavaju se jaja, a letnjim larve preglja.
Radi suzbijanja šljivinog crvenog preglja u toku vegetacionog perioda mogu da se koriste sledeći akaricidi ,a.m.: MINERALNO ULJE, MALATION, ABAMEKTIN i dr. Veoma je značajno, međutim, da se prskanja sprovode’ samo kad populacija šljivinog crvenog preglja na stablima šljiva pređe prag štetnosti. Naime, zimsko prskanje treba sprovesti kad se na 2 m grančica šljive nađe 3.000 jaja, a letnja prskanja kad se u maju i junu nađu jedna do dve pokretne forme grinje, a u julu i avgustu tri pokretne forme na istoj dužini grančice).

Šljivina rđasta grinja (Vasates fockeui) pripada redu grinja (Acarida) i redovno se javlja svake godine u rastilima šljive, a napada i druge koštičave voćke. Prenosi se sadnim materijalom.

U toku razvoja prolazi kroz četiri stadijuma: jaje, nimfa I stupnja, nimfa II stupnja i imago. Simptomi na mladom lišću su u obliku hlorotičnih pega koje mogu da izazovu uvijanje. Pri jačem napadu može da dođe do skraćivanja intemodija i obrazovanja bočnih mladara u vidu rozete. Grinja se javlja na temperaturama višim od 18°C, a njena populacija je najbrojnija u toku leta.

Suzbijanje: Uspešna proizvodnja sadnica šljiva moguća je samo ako se šljivina rđasta grinja suzbija redovno u toku celog vegetacionog perioda. Efikasna su hemijska sredstva na bazi a.m.: MINERALNO ULJE, MALATION, ABAMEKTIN i dr