Da li ste znali da je borovnica odličan lek protiv malokrvnosti? To je glavni razlog što su nas terali da pijemo sok od borovnice kada smo bili mali, što i mi danas često činimo svojoj deci. Zašto onda u svojim domovima ili ispred kuće ne biste imali lekovitu bobicu? Poslušajte savete koje daje diplomirani inženjer Vladimir Milutinović i saznajte kako da gajite borovnicu!

Borovnica se u našim vrtovima veoma često gaji. Biljke borovnice su poreklom iz planinskih delova naše zemlje kao i iz različitih delova sveta, odnosno Severne Amerike, severne Evrope… Divlja borovnica ima mali žbun sa sitnim plodovima koji je izuzetno gust i razgranat. Međutim, sorte borovnica koje su kultivisane formiraju žbun i do dva metra u visinu sa obiljem plodova koji su krupni, sveži i dosta sočni.

Borovnice rastu u svojim prirodnim uslovima na mestima gde je kiselost zemljišta ispod 7, odnosno od 4 ili 5 pa do 5,5 pH vrednosti.

Sorte borovnica koje se gaje mogu biti sorte čiji plod stiže ranije, odnosno kasnije u toku leta, pa na taj način, odabirom sorata borovnice, možemo imati plodove u toku kasnog proleća, leta, pa čak sve do početka jeseni.

Kako saditi borovnicu?

Borovnica je biljka koja raste kao razgranati žbun visine do dva metra u vrtu ili pak u većoj saksiji. Međutim, veoma je bitno znati da se prilikom gajenja borovnice mora koristiti specifičan supstrat, odnosno zemljište.

Borovnice rastu u svojim prirodnim uslovima na mestima gde je kiselost zemljišta ispod 7, odnosno od 4 ili 5 pa do 5,5 pH vrednosti. Prilikom sadnje borovnice potrebno je ili pripremiti zemljište, da bi dobilo kiselu reakciju, ili kupiti gotov supstrat čija je naznaka da je pH reakcija nešto kiselija, jer je to potrebno kako bi se uspešno gajila borovnica.

Prilikom gajenja borovnice, prilikom pripreme zemljišta, potrebno je pomešati dovoljnu količinu kiselog hranjiva, zatim humusnog supstrata i zemlje. Biljku je potrebno posaditi na određenu dubinu, a nakon toga biljku možemo zastrti, odnosno malčirati organskom materijom.

Četinari su najbolji za borovnicu jer voli vlažnu zemlju!

Za borovnicu su najbolje četine, odnosno prirodni uslovi u kojima ona živi. Četinarsko drveće u toku godine odbacuje veliku količinu četina koje sporim rastapanjem mogu dati kiselu reakciju zemljišta. Sipanjem velike količine četina oko biljke se stvara čak i vlažniji predeo oko biljke, oko njenog korena, pa biljka može rasti kvalitetno, s obzirom na to da borovnica traži dosta vode. Prilikom toplijeg dela godine obavezno je zalivati biljku borovnice inače će doći do odbacivanja dela lista, pa čak i do izostatka plodova.

Da li se borovnica orezuje?

Borovnica se ne orezuje zvanično kao neka voćarska vrsta, ali se može orezivati delimično da bismo formirali žbun koji će biti kompaktan, razgranat i koji će na sebi formirati dovoljnu količinu cvetova koji će dati plodove.

Sukcesivno cvetanje borovnice u aprilu mesecu, daje sukcesivno zrenje plodova u toku kraja juna, celog jula, pa čak i u toku avgusta meseca.

Da bismo održali kiselost samog zemljišta kod borovnice, potrebno je koristiti đubriva koja u sebi sadrže sulfate.

Prihranjivanje borovnice

Prihrana biljke borovnice je obavezna da bismo na taj način omogućili da biljka formira kvalitetniju lisnu masu i dovoljnu količinu plodova, ali prilikom prihrane moramo znati da su đubriva za ovu biljku specifična.

Da bismo održali pH reakciju zemljišta, odnosno kiselost samog zemljišta kod borovnice, potrebno je koristiti đubriva koja u sebi sadrže sulfate. To su đubriva koja malu količinu sumpora u dodiru sa vodom pretvaraju u sumpornu kiselinu koja stvara kiselu reakciju pa na taj način nema potrebe za dodatnim dodavanjem količine kiselog supstrata nego ćemo đubrivima postići da ona održava kiselu reakciju.

Bez sunca nema ni plodova kod borovnice!

Mesto na kom se gaji borovnica obavezno mora da bude sunčano. Može biti ponekad polusenovito, ali to će dovesti do toga da biljka ima povećanu lisnu masu, a umanjenu količinu plodova.

Nema potrebe za nekom specifičnom zaštitom same borovnice. Samim tim ona se može gajiti i kao integralna vrsta.

Nekada se desi da dođe do napada nekih insekata, lisnih vaši, pa čak i grinja, ali preventivnim tretiranjem ove biljke se može sprečiti dalje širenje zaraze.

Kako da plodovi borovnice budu puni gvožđa?

Prihrana koja se može koristiti u obliku folijarne prihrane može biti u dva oblika, kao organska prihrana, odnosno tečno đubrivo za prihranu preko lista ili kao mineralna đubriva. Uvek je dobro znati da je biljci potrebno dodavati određena đubriva sa dozom gvožđa. Gvožđe je to koje omogućava da biljka formira kvalitetniju lisnu masu i da formira kvalitetnije plodove. Iz toga sledi da je dovoljna količina gvožđa u samom plodu veoma bitna, a od toga zavisi i kvalitet gvožđa iz samog ploda.

Sorte borovnice koje se kod nas gaje su krupnoplodne borovnice koje na svojim granama održavaju plodove više dana. Stoga plodovi ne opadaju pa se mogu sukcesivno brati, a mogu se i čuvati duže vreme ili konzervirati na različite načine. Zato je veoma je popularna i rado gajena.

Borovnici je potrebno dodavati određena đubriva sa dozom gvožđa. Gvožđe je to koje omogućava da biljka formira kvalitetniju lisnu masu i da formira kvalitetnije plodove.

Pored gajenja u samoj bašti, možemo je gajiti u saksiji. Takva saksija mora biti dovoljne veličine, srazmerna samoj biljci. Zemlja treba da bude pripremljena kao humusni supstrat sa kiselim supstratom i malčirana, ali veoma je bitno da bude sklonjena od izvora toplote, odnosno od prevelike osunčanosti.

Prilikom vrelih dana dolazi do preteranog zagrevanja same saksije gde biljci odumire deo korena pa se na taj način gubi deo vitalnosti same biljke borovnice. Borovnicu možemo zalivati i preko lista i klasičnim zalivanjem korena, ali je veoma bitno da bude dovoljna količina vlage u zemlji da bi biljka mogla da se formira i da kvalitetno formira lisnu masu i plodove.

IZVOR VESTI: Agromedia

IZVOR FOTOGRAFIJE: Agromedia