Fitopatogene bakterije izazivaju veliki broj biljnih bolesti. Kod šljiva, međutim, one izazivaju samo dve ekonomski značajne i štetne bolesti:  bakteriozni rak korena (prozrokovač Agrobacterium tumefaciens) i bakterioznu pegavost lišća i rak grana (Pseudomonas mors-prunorum).

BAKTERIOZNI RAK KORENA ŠLJIVA

Agrobacterium tumefaciens je gramnegativna, štapičasta, polifagna fitopatogena bakterija. Većina dikotila je osetljiva prema toj bakteriji, a među njima i voćke, vinova loza i šumsko drveće. Naročito su osetljivi predstavnici roda Prunus L., kod kojih izaziva bakteriozni rak korena.
A. tumefaciens izaziva oboljenje tako što se Tiplarmid DNK bakterije prenosi na genom biljke domaćina. Plazmid izaziva naslednu promenu napadnutih ćelija biljke domaćina, te one počinju da luče fitohormone auksin i citokinin, koji podstiču obrazovanje tumora (E. W. Nestor i M. P. Gordon, 1986; A. Pierronnet i 1. P. Eyquard, 1990).
Bakteriozni rak korena je rasprostranjen na čitavoj planeti Zemlji. Ekonomski je veoma štetna bolest u našoj zemlji i čini ozbiljne smetnje u rasadničkoj proizvodnji.
Javlja se najčešće na korenu i korenovom vratu šljiva, a retko na nadzemnim organima biljke. Na obolelim delovima obrazuju se tumori.

A. tumefaciens prodire u biljku kroz ozlede nastale obradom zemljišta, rezidbom i oštećenjem insekata. Na mestu infekcije obrazuju se primarni tumor, a u njegovoj blizini sekundarni tumori. Tumori korena šljiva se sasušuju i propadaju. U težim slučajevima može da dođe do sušenja čitavih biljaka.

Rak se brže širi na suvim zemljištima sa alkalnom reakcijom (pH vrednost veća od 7). Bolest se rasprostire zaraženim podlogama, zaraženim sadnicama i zaraženim zemljištima. Bakterije u zemljištu mogu da sačuvaju vitalnost 3 do 4 godine. Zaražena zemljišta mogu da se saniraju četvorogodišnjim gajenjem imunih biljaka kao što su kukuruz, ovas i druga žita.

Mere borbe

Sadnice šljiva treba proizvoditi na parcelama na kojima se rak nije pojavljivao. Za kalemljenje mogu da se koriste jedino zdrave podloge i kalem-grančice iz nezaraženih matičnjaka. Preporučuju se dezinfekcija kalemarskih noževa, ruku i pomoćnog materijala pre početka kalemljenja. Ako je zaraza zahvatila više od 5% sadnica u rastilu, onda se sve sadnice spaljuju. U slučaju slabije zaraze (manje od 5%) postupak je sledeći: obolele sadnice šljiva se spaljuju, a u ostalih se koren dezinfikuje bakarnim ili organskim preparatima.

BAKTERIOZNA PEGAVOST LIŠĆA I RAK GRANA ŠLJIVA

Pseudomonas morsprunorum je proizrokovač pegavosti lišća i raka grana koštičavih voćaka (šljiva, trešnja, kajsija) i jabučastih voćaka (jabuka, kruška).
Bolest je široko rasprostranjena (Poljska, Nemačka, SAD, Velika Britanija, Holandija, Francuska, Danska, Austrija), a u manjoj meri i u Srbiji i Crnoj Gori.

Parazit izaziva na lišću domaće šljive tipičnu pegavost i šupljikavost. Osetljive su sorte požegača i crvena ranka.

Infekcija kore grana i debla nastaje u jesen, u vreme otpadanja lišća, a infekcija lišća  u toku vegetacionog perioda.

Bakterija prodire kroz pupoljke ili ožiljke lisne osnove. Infekcija kore ispoljava se narednog proleća u propadanju pupoljaka, stvaranju nekrotičnih pega oko njih i “prstenovanju” grana. Grane se suše, a za dve do tri godine mogu da se osuše i čitave voćke.

Mere borbe sastoje se u upotrebi zdravih sadnica za podizanje šljivika i u prskanju zaraženih stabala bordovskom čorbom.